POLUFINALE KUPA SRBIJE ZA RUKOMETAŠE: ŽELEZNIČAR-METALOPLASTIKA 29:32 (13:17)

Smederevo, 10. aprila. Dvorana „Smederevo“. Bez gledalaca. Sudije: Goran Kovač (Kosovska Mitrovica) i Srđan Milosavljević (Zvečan). Sedmerci: Železničar 2(1), Metaloplastika 6(5). Isključenja: Železničar 8, Metaloplastika 8 minuta.

ŽELEZNIČAR: Matović, Stošić (1 sedmerac), Kocić (10 odbrana), Bojan Radivojević 2, D. Stojanović, Stanojević 1, Petrović 1, Boris Radivojević 1, Ristić, Milosavljević 3, Anđelković 7, Spasić 2(1), A. Stojanović 4, Antić, Trkulja 1, Milovanović 7.

METALOPLASTIKA: Bomaštar (3 odbrane, 1 sedmerac), Radisavljević (6 odbrana), Dodić 3, Vorkapić, Jevtić, Pisarić 4, Srdanović 4, Milovanović, Antonijević, Ivanić, Đukić 4, Mitrović 3, Babić 5, Todorović, Brajović 9(5), Došen.

Semafor: 2:2(5), 5:4(10), 7:8(17), 8:13(24), 14:18(32), 14:21(36), 20:27(47), 28:29(58).

Železničar nije uspeo da stigne do finala u Kupu Srbije. Tek u četvrtom ovosezonskom međusobnom okršaju, prvi put je poražen od Metaloplastike, koja je sasvim zasluženo slavila, u neku ruku i ubedljivije nego što pokazuje konačan rezultat, a opet, Nišlije su u samom finišu zapretile da bi mogle do gotovo senzacionalnog preokreta. Ipak, kada se sve sagleda, Šapčani su na terenu izgledali daleko energičnije, „Željine“ rukometaše kao da je stigao umor zbog opasno skraćene rotacije, ali se na njih, makar iz podsvesti, definitivno odrazio kompletan ambijent u kome klub funkcioniše poslednjih meseci.

U odnosu na nedavni prvenstveni duel u Čairu, Metaloplastika je bila osetno jača za dvojicu korpulentnih bekova Brajovića i Đukića, ali je na ovom meču uspela da prevaziđe izostanak svog najboljeg igrača Vukašina Vorkapića. Na drugoj strani, bez Pavlovića, pa i Arizanovića, „Želja“ je imao mnogo problema u organizaciji igre, pa se u napadu Nišlija sve svelo na Anđelkovića i Milovanovića, koji su postigli maltene polovinu golova svog tima.

Gol za gol se igralo u prvih petnaestak minuta, Železničar je vodio samo dva puta na čitavom meču-4:3 i 5:4, oba puta golovima Stojanovića, a, predvođena pomenutim dvojcem Brajović-Đukić, Metaloplastika se serijom 5:1 odvojila na 13:8, koristeći promašeni sedmerac Milosavljevića, dve vezane greške Stanojevića, neuspeli pokušaj sa Matovićem na golu umesto Kocića. Jedini koji je držao svoju ekipu u „životu“ bio je Lazar Anđelković, koji je odigrao fenomenalnu utakmicu, bez promašaja iz igre uz sedam golova. Ubrzo je Metaloplstika imala i plus šest (16:10), a na odmor odnela četiri gola prednosti, i to nakon pogotka Nemanje Milovanovića sa 13 metara uz zvuk sirene.

Ništa drugačija slika ni u nastavku meča. Kocić je uzalud pokušavao da galamom trgne saigrače, mnogo rastrčaniji i raspoloženiji bili su protivnici, koji su u nekoliko navrata imali i sedam golova prednosti, poslednji put 27:20 u 47. minutu, uz nekoliko kontranapada i nepogrešivo izvođenje sedmeraca levorukog Brajovića. Nije se slutila nikakva neizvesnost, naprotiv, čini se da je Vuković već pokušavao da rasporedi minutažu i sačuva svežinu ekipi za finale protiv Vojvodine, ali „Želja“ je odbijao da se preda i jedna čudna postava, sa Stanojevićem na desnom beku i braćom Radivojević, uz odbranu 5-1, malo po malo, a golgeterski predvođena Milovanovićem, uspela je da se primakne. U 55. minutu Šapčani su imali tri napada na 29:24, ali je Kocić tri puta branio, poslednji put kontru Srdanoviću, i samo tri minuta kasnije bilo je 29:28! Babić je pogodio za 30:28, „Želja“ brzo stekao igrača više, ali je Milovanović, na tačno minut i po pre kraja, pogodio stativu, pa je Luka Mitrović stavio tačku na ovaj susret.