U danu pred utakmicu sa Partizanom u četvrtfinalu Kupa Srbije, jednu od najvažnijih ove sezone, iz Rukometnog kluba Železničar sazvali su pres konferenciju na kojoj taj meč nije bio centralna tema.

Vest koja je saopštena, da je klub sada, na početku marta, produžio ugovor sa trenerom Đorđem Teodorovićem i za sezonu 2020/21, važna je sa nekoliko aspekata. Naravno, i kao dokaz zadovoljstva onim što je Teodorović uradio za ovih sedam meseci, na rezultatskom, ali i planu predanosti u radu, ali pre svega kao jedan gest koji je gotovo “incidentan” u niškoj sportskoj i srpskoj rukometnoj praksi. Sam Teodorović, 48-godišnji stručnjak, trenutno angažovan i na poziciji selektora kadetske reprezentacije Srbije, bio je posebno inspirisan da pred brojnim predstavnicima medija, vrlo emotivno, objasni svoje motive za nastavak rada u Železničaru:

-Ja sam 23 godine proveo u zapadnoevropskom rukometu, od toga 19 u Norveškoj. Tamo se ljudi bave smislom života. Ja sam tamo gradio karijeru koja je imala veliki uspon i završila se sa tri godine na funkciji direktora u Dramenu. Međutim, čovek sedi i razmišlja šta je to što ti u stvari želiš da ostvariš u svom pozivu. Video sam da srpski rukomet ide silaznom linijom i da će to dovesti do pada koji će biti vrlo bolan. I onda sam sebe preispitao da li želim da sedim u toploj fotelji u Norveškoj i bavim se potpisivanjem dobrih novčanih ugovora, koji će samo meni obezbediti prijatnu egzistenciju. Probudila se želja da počnem ozbiljno da razmišljam o povratku u srpski rukomet i onda je to sazrelo pre dva leta i ja sam čvrsto odlučio da narednu deceniju poklonim srpskom rukometu. Smatram da sam u Norveškoj mnogo naučio i stekao radne navike koje su tamo normalne, a, vidim, ovde ne tako uobičajene. U prvoj sezoni u Srbiji već je to išlo jako dobro u mom matičnom klubu Metalolastici. Napravili smo izvanredan rezultat, ali nismo se „našli“, nismo bili na istoj talasnoj dužini. Ta saradnja je bila samo sportski uspešna-počeo je svoje izlaganje Teodorović, a onda podsetio na dešavanja od prošlog leta, kada je, nakon korenitih promena u rukovodstvu niškog kluba, stigao u redove Železničara:

-Ja sam, ne znam zašto, „na prvu loptu“ stekao poverenje u predsednika Ljubu Pavlovića. Kako je vreme odmicalo, dokazivalo se da je to čovek od kredibiliteta. Ljuba priča „sa trećeg sprata“, gleda vas sa visine i sve što obeća bude tako, i još plus. Zatim, administracija kluba je bila vrhunski organizovana. Imamo u kancelariji generalnog sekretara Dušana Jocića koji radi na potpuno drugačiji način nego što je to standard za srpske rukometne klubove. Njegovo izgaranje u onome što radi imponuje, tako da je saradnja i sa te strane izuzetna. Imali smo izuzetnu sreću da stručni štab čine ljudi poput Nebojše Bokića, Ivana Gajića, Stevana Stamenkovića i Dragana Milojkovića. To su odani saradnici, požrtvovani profesionalci, dobri ljudi, svi guramo u istom smeru i onda je to jako lepa priča. Sećamo se da je sve to krenulo kasnije nego što treba, ekipa je bila nespremna. Mi smo se dogovorili da sve odluke donosimo zajednički i iz nedelje u nedelju, meseca u mesec, Železničar se razvijao i organizaciono i sportski. I danas, tri kola pre kraja osnovnog dela takmičenja, mi zauzimamo treće mesto na tabeli, sa pet bodova više od Partizana, koji je treći.

A onda je Teodovićeva priča, na momenat, skrenula iz čisto rukometnih tokova:

-Postoji jedna strana koja je jako važna u mom životu, a to je socijalni život. U Nišu sam doživeo izuzetan prijem. Verovatno zbog dužeg boravka u inostranstvu, meni je nedostajao ovaj naš mentalitet. I kada dođete u Niš, vi imate i najluksuznije, „fensi“ prodavnice, šopnig centre, lokale, ali imate i kafane koje podsećaju na 1980. godinu, koja je meni jako falila. Taj južnjački duh ne možete naći u Oslu. Vi ne možete u Oslu pojesti teleće repove. Taj odnos sa konobarom, koji postoji u Nišu, ne postoji nigde drugde. Osetio sam jednu ljubav i toplinu, koju pokušavam da na svoj način prenesem na ekipu i publiku koja dolazi u halu. Zatim, grad Niš ulaže mnogo u rukomet. U drugim državama to uglavnom fukcioniše po principu sponzorskog finansiranja i klubovi moraju biti jako umešni da bi te sponzore privukli. Mi smo imali sreću da je Železničar jedan od projekata grada Niša. Ja sam zaista postao imun na politiku, smeta mi kada ovde sednete sa ljudima za sto, 80 odsto vremena se priča o dnevnoj politici, koja je zaludela ljude. Ja nemam taj pristup, ali moram da pohvalim ljude koji su na vrhu vlasti u Nišu. Osećam neki neposredan kontakt, koji je takođe nemoguće ostvariti na nekom drugom mestu. Imate gradonačelnika Darka Bulatovića, ja nemam mnogo kotkata sa njim, ali se vidi da kada dođe na utakmicu, izgara u svakoj našoj akciji. Mi pobedimo, odemo u svlačionicu i imamo običaj da proslavljamo tako što svako od nas skine po jednu patiku i udaramo u zid, praveći buku. Ja u jednom momentu se okrenem i vidim gradonačelnika da i on sa nama tako proslavlja. To su stvari koje ljude dirnu, u najpozitivnijem smislu. Imate gradskog većnika Baneta Kačara, kome priđeš, kažeš neki banalan organizacioni problem sa kojim se suočavaš, on kaže naći ćemo neko rešenje, i stvarno bude rešeno-istakao je Đorđe Teodorović, a onda poentirao:

-Naposletku, tu je divna igračka grupa mladih ljudi. Oni u početku glume neke mangupe. Oni su i navikli malo na nerad, pokušavaju da kada dođe neki novi trener postavljaju sebe na neka mesta i to im uspe ako vi nemate iskustvo, autoritet i znanje. Ali kada uspostavite sistem i vrednost rada, onda tek vidite koliko su ti mladi ljudi vredni. I sa te strane, ja sam očaran onim što ekipa postiže. Svako, dakle, predd nekim izborom u životu, sastavi listu pozitivnih i negativnih stvari. U Nišu je toliko toga pozitivnog, da nisam ni minut razmišljao kada su me pitali iz kluba da nastavimo saradnju. Bili su tu neki marginalni uslovi, sa klupske i sa moje strane, koji su rešeni bukvalno za tili čas-zaključio je šef stručnog štaba Železničara - bar do leta 2021. godine.

 

 

 

Sutra sa Partizanom

Železničar sutra gostuje Partizanu u utakmici četvrtfinala „Kupa profesor doktor Branislav Pokrajac“. Dve ekipe su se na istom mestu sastale pre nedelju dana, Nišlije su slavile sa 26:21, ali staro, nepisano sportsko pravilo kaže da je teško dobiti dva puta istog rivala u tako kratkom vremenskom razmaku. Inače, poslednja četiri međusobna duela pripala su „Želji“:

-Utakmica će biti jako teška. Igrali smo ove sezone dva puta. Ti rezultati koji su postignuti, a u Nišu devet golova razlike, u Beogradu pet, to je neko realno odstojanje. Mi smo u ovom momentu bolja ekipa od Partizana, ali nismo toliko bolja ekipa da bismo njih pobedili deset puta u deset utakmica. Pretpostavljam da bismo pobedili sedam ili osam puta. Ali, niko ne zna kada bi se to desilo da dva ili tri puta izgubimo od njih. Ova utakmica ima poseban naboj, veliki značaj. Partizan se jako podigao posle pauze, biće ovo duel trećeg i drugog na tabeli, gde je ulog prolaz na fajnal-for nacionalnog Kupa. Znamo da će biti pritiska, bilo ga je već, ali nadam se da ćemo smoći snage, biti dovoljno motivisani i konkretni da dokažemo da smo bolja ekipa. Ovom pobedom, mi bismo sezonu već sada zaokružili kao uspešnu, jer bismo imali plasman u plej-of i na fajnal-for Kupa-istakao je Teodorović.

Utakmica na Banjici počinje u 17.30 časova, sudiće je braća Jevtić iz Lazarevca, a u slučaju nerešenog rezultata, odmah se pristupa izvođenju sedmeraca.